TROJA
po legendi je osnovao Dardanov unuk Tros, a postala je čuvena po trojanskom ratu. Itorijska pozadina ovih legendi o velikom vojnom sukobu izmedu Grka pod
vođstvom mikenskog kralja Agamemnona i Trojanaca, verovatno je rat koji se vodio negde u razdoblju izmedju 1350 – 1100. godine p.n.e. Povod ratu je bila otmica lepe
Jelene, žene spartanskog kralja Menelaja, Agamemnonovog brata, koju je ugrabio sin trojanskog kralja Prijama, mladi Paris. U ratu su učestvovali najveći grčki junaci: Ahil, Patroklo, Diomed, Nestor i Odisej, kao i trojanski- Hektor, Paris, Enej, Memnon.
Nadmoćniji Grci su uzaludno deset godina opsedali čvrste zidine Troje, dok je na kraju nisu zauzeli lukavstvom. Praveći se da odustaju od dalje opsade ukrclisu se na brodove i pred gradom ostavili velikog drvenog konja u kome se sakrio Odisej sa svojim ratnicima..Uprkos opomenama proročice Klitemnestre i sveštenika Laokona (“ne veruj Danajcima ni kada poklone daju“) Trojanci uvlače konja u grad. U toku noći iz konja izlaze Odisej i njegovi boric, otvarajući kapije grada Grcima koji osvajaju i pustoše Prijamov grad. Događaji iz Trojanskog rata su glavni sadržaj Homerove “Ilijade” I polazna tačka “ Odiseje“.

EFES
bio je jedan od najvećih antičkih gradova i jedan od najznčcajnijih gradova svih vremena. Podignut je u zapadnoj Anadoliji, na ušću reke Kaistros u Egejsko more, u podnožju planina Pion i Koresos. O prvim stanovnicima gotovo da nema pomena. Po opštem mišljenju, oko 2000. godine p.n.e. ovde se nalazilo svetilište posvećeno majci boginji Sibili, glavnom božanstvu Anadolije, koju su Grci kasnije poistovetili sa Artemidom. Prihvaćeno je da su Efes osnovali jonski Grci u 11. veku pre n.e. Ubrzo će postati jedan od centara labave konfederacije grčkih gradova – država na maloazijskoj strani. Zbog svog položaja Efes je bio polazna tacka važnih trgovačkih puteva, ali I značajni religiozni centar, srce Artemidinog kulta.
Sredinom 7.veka pre n.e. grad zauzimaju Lidijci, a posle krezovog poraza kod Sarda 546. pre n.e, Efes postaje deo peijske satrapije. U vreme persijsko-grčkih ratova, Efes je vodio opreznu politiku, ali je posle pobede pristupio Delsko – Atičkom savezu. U vreme peloponeskog rata bio je u početku saveznik Atine, a onda Sparte. Godine 356. pre n. e, u noći kad je rođen Aleksandar Veliki, jedan čovek po imenu Herostrat je zapalio Artemidin hram, jedno od 7 čuda antičkog sveta. Posle pobede nad Persijancima u Maloj Aziji, Aleksandar je poželeo da obnovi hram, ali su mu sveštenici učtivo objasnili da nema potrebe da jedan bog odaje poštu drugom bogu.
Svoj najveći procvat Efes ce doživeti pod rimskom vlašću i sa svojih 250.000 stanovnika bio je najveći grad antičkog sveta posle Aleksandrije

MILET
nekada slavni grad uzdiže se danas iznad melanholičnih i depresivnih močvara, gde kreket žaba kao da oplakuje propast ove moćne pomorske sile, jedne od glavnih luka i centara grčkog sveta. Danas se ovde, sem dobro očuvanog pozorišta mogu videti samo ruševine na terenu podložnom čestim poplavama. Potrebno je puno mašte da se dočara slika ovog nekada blistavog i sjajnog grada gde su rodeni filozofi Tales, Anaksimander, Anaksimen i gde je svoja prva znanja sticao Pitagora koji je ovde dolazio sa obližnjeg ostrva Samos.
Milet su, po Strabonu, osnovali Krićani a po Homeru, Karijci. Mada lociran na plodnom terenu, Milet se nije okrenuo poljoprivredi i stočarstvu, već moru i osvajanju kolonija. Milet je osnovao oko 90 kolonija na obalama Crnog, Mramornog mora i Mediterana. Pomorska trgovina je dovela do procvata i Milet je ubrzo preuzeo vodeću ulogu među jonskim gradovima. Milet se jednim ugovorom obezbedio od rastućih pretnji Lidijaca. Kada je lidijsko carstvo palo pod udarima persijskog cara Kira Velikog, osnovana je Panjonska liga, ali to nije spasilo obalske gradove od perijske najezde. Milet je bio opljačkan, a stanovništvo odvedeno u ropstvo. Posle persijskog poraza kod Mikale 479. p.n.e, grad je pristupio Atinsko-Delfskom savezu da bi tokom peloponeskih ratova, ponovo, jednim ugovorom izmedu Atine i persijskog satrapa, pripao Persijancima. Vraćen je pod okrilje Atine posle smrti persijskog satrapa Mauzola (353.godine p.n.e.)

PRIENA
jedno od najstarijih jonskih naselja. Krajem 7.veka p.n.e su je osvojili Lidijci a svoj procvat će doživeti u 6.veku. U gradu je roden Bias, jedan od sedam grčkih mudraca, kome Ciceron pripisuje izreku: “ Sve svoje nosim sa sobom “. (Omnia mea mecum porto). Ovu blistavu eru prekinula je 545 g p.n.e kada je grad razoren. Kada su posle smrti Mauzola (353.godine p.n.e) persijske satrapije pale pod vlast Atine, grad je ponovo sagrađen po planovima miletskog arhitekte Hipodama, sa ulicama koje se seku pod pravim uglom (prvi primer ovog tipa među helenskim gradovima). U početku pod vlašću i uticajem Atine, potčinio se pergamskom kraljevstvu, a od 133.godine p.n.e Rimu.
Mulj koji je nanosila reka Meander postepeno je povećavao rastojanje izmedu Prijene i mora te je grad na kraju rimskog perioda sasvim izgubio značaj.
Veliki hram posvećen boginji Atini, zaštitnici grada zadržao je nekoliko od svojih starih jonskih stubova. Ostale značajne građevine su bile Zevsov hram, Buletarion (gradski savet) i pozorište.

DIDIMA
ovde nikad nije postojao grad u pravom smislu reči već samo kolosalni hram posvećen bogu Apolonu – Didima je i čuveno proročište. Hram je jedan od najvećih i najelegantnijih u celom grčkom svetu. Bio je dug 109 m i predstavlja najznačajniji primerak arhitekture jonskog stila. Prvobitno proročiste je kompletno stradalo za vreme persijske invazije u 5. veku p.n.e. kada su njegovi sveštenici odvedeni u Suzu. Gradnja novog helenističkog hrama započeta je posle pobede Aleksandra Velikog nad Persijancima i nastavlja se i u narednim vekovima. Sa dodacima u 3. veku n.e koji je trebalo da zaštiti hram od pljačke i napada, cela struktura je dobila izgled utvrđenog grada. Po dolasku Turaka i kasnije Mongola, cela regija oko svetilišta je napuštena. Danas je hram u ruševinama.

ISTANBUL
prirodna vrata između Evrope i Azije, sa svojom raskošnom kulturnom ostavštinom, nikad ne prestaje da fascinira. Ovaj sjajni grad, podignut na mestu gde se i bukvalno susreću istok I zapad, uobličile su 4 snažne civilizacije: grčka, rimska, vizantijska I osmanlijska. Kroz svoju istoriju ponosito je nosio imena: Bizantion, Novi Rim, Konstantinopolj, Carigrad I Istanbul. Danas je Istanbul velegrad, prava košnica sa preko 13 miliona stanovnika koji žive I rade na 2 kontinenta, izvlačeći ono najbolje iz oba sveta. Novo i staro, Orijent i Evropa, islam i hrišćanstvo, nigde ih nećete naći ovako isprepletane i neraskidivo povezane kao u Istanbulu. Ili Carigradu, ako Vam je draže.

KUŠADASI
moderno i vrlo živo letovalište, udaljeno 90 km od Izmira. Smešten u podnožju planina Pilov i Kadafat na istoku i planine Kese na zapadu, koje ga štite od kontinentalnih vetrova i omogućavaju blagu sredozemnu klimu sa preko 300 sunčanih dana godišnje. Zajedno sa okolinom, Kušadasi predstavlja pravu kulturološku riznicu. Blizina brojnih antičkih lokaliteta (Efes, Milet, Didima, Prijena, Pamukale, Afrodizijas i dr.) daje letovanju posebnu draž. U okolini grada nalaze se četiri akva parka. Najinteresantniji je Aqua Fantasy, sagradjen je u „Diznijevom stilu“ sa raznovrsnom ponudom koja uključuje i ostrvo sa blagom, podmornicu za decu i preko 30 različitih tobogana. Utorkom i petkom su pazarni dani. Na tezgama se može naći raznovrsna roba (džins, majice, satovi, voće, povrće i dr.).